Shoutbox
17.10.2017. 9:05 :: Karung Plastik Baru Murah
Karung Plastik Baru Murah
17.10.2017. 9:05 :: Karung Plastik Baru Murah
Karung Plastik Baru Murah
17.10.2017. 9:06 :: Karung Plastik Baru Murah
Karung Plastik Baru Murah
17.10.2017. 9:06 :: Karung Plastik Baru Murah
Karung Plastik Baru Murah
17.10.2017. 9:06 :: Karung Plastik Baru Murah
Karung Plastik Baru Murah
17.10.2017. 9:06 :: Karung Plastik Baru Murah
Karung Plastik Baru Murah
17.10.2017. 9:07 :: Karung Plastik Baru Murah
Karung Plastik Baru Murah
17.10.2017. 9:07 :: Karung Plastik Baru Murah
Karung Plastik Baru Murah
17.10.2017. 9:07 :: Karung Plastik Baru Murah
Karung Plastik Baru Murah
17.10.2017. 14:56 :: obat kimia sipilis
Silahkan pesan bila anda berminat di no 082138615111(call/sms/WA) 087724516111(call/sms) PIN (5E7B32FE) Sekilas tentang Obat kami,De Nature Indonesia adalah sebuah perusahaan yang bergerak di bidang kesehatan terutama Obat Herbal Tradisional. Produk
17.10.2017. 18:14 :: obat sipilis kedokteran
Silahkan pesan bila anda berminat di no 082138615111(call/sms/WA) 087724516111(call/sms) PIN (5E7B32FE) Sekilas tentang Obat kami,De Nature Indonesia adalah sebuah perusahaan yang bergerak di bidang kesehatan terutama Obat Herbal Tradisional. Produk
18.10.2017. 9:12 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:13 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:13 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:13 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:13 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:14 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:14 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:14 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:14 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:15 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:15 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:15 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:15 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:16 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 9:16 :: Agen Karung Plastik Murah
Agen Karung Plastik Murah
18.10.2017. 14:54 :: obat alami pengapuran ginjal
Silahkan pesan bila anda berminat di no 082138615111(call/sms/WA) 087724516111(call/sms) PIN (5E7B32FE) Sekilas tentang Obat kami,De Nature Indonesia adalah sebuah perusahaan yang bergerak di bidang kesehatan terutama Obat Herbal Tradisional. Produk
18.10.2017. 18:12 :: obat alami penghancur batu ginjal
Silahkan pesan bila anda berminat di no 082138615111(call/sms/WA) 087724516111(call/sms) PIN (5E7B32FE) Sekilas tentang Obat kami,De Nature Indonesia adalah sebuah perusahaan yang bergerak di bidang kesehatan terutama Obat Herbal Tradisional. Produk
19.10.2017. 15:00 :: obat menyembuhkan sipilis
Silahkan pesan bila anda berminat di no 082138615111(call/sms/WA) 087724516111(call/sms) PIN (5E7B32FE) Sekilas tentang Obat kami,De Nature Indonesia adalah sebuah perusahaan yang bergerak di bidang kesehatan terutama Obat Herbal Tradisional. Produk
19.10.2017. 18:17 :: obat sipilis medis
Silahkan pesan bila anda berminat di no 082138615111(call/sms/WA) 087724516111(call/sms) PIN (5E7B32FE) Sekilas tentang Obat kami,De Nature Indonesia adalah sebuah perusahaan yang bergerak di bidang kesehatan terutama Obat Herbal Tradisional. Produk
Blog
srijeda, kolovoz 22, 2007
Odlučila sam se upustiti, nakon predugo vremena, u avanturu pisanja o planinarskoj turi - do sada su to bili iskljucivo slikovni opisi (foto by peggy - arranged & distributed by Beli)
... Držim vam fige!

Ono - TRE... SRE... - ne govori se bez weze, vjerujte mi - iz više razloga...
Moje prve Alpe (čitaj Triglav) pale su (u niskim Adidasicama, dok su se prave, teške gojze klatarile s vanjske strane ruksaka) davne 1988. godine, kad sam tek počela planinariti (hvala ti Siniša), pa dugo, dugo ništa, pa onda Mala Mojstrovka (u tenisicama i trapericama) prije 6 godina, bez plana da odemo tamo - mislila sam da je to - TO i da su šanse za neki ozbiljniji izlet minimalne.

Inače, zaljubljena sam u Velebit i nikad nisam odobravala veću naklonost Alpama, mada to dvoje NIJE usporedivo.(P.S. pozdrav Stubakiju - nakon ovog ga bolje razumijem)

Ali - onda je my much better 0,5  otkrio planinarski forum i FORUMAŠE, pa smo se počeli viđati i polaaako skupa planinariti, pa mi njih odveli na Krupu, a onda zauzvrat Poglavica Wine(tu) vodi nas u Alpe - izgleda da mu se moja (obožavana) Krupa jako dopala... (hvala ti, draga prijateljice Lepa, što si nam je otkrila u pravo vrijeme)

Ah, Alpe...

05.07.07. - plaćam članarinu u Matici (inače to radim u prosincu za proteklu godinu) i nakon što sam Tajniku otkrila naše planove, dobivam slijedeći komentar: "Lijepo....baš si odlučila na najtežu turu u Alpama..." (sigurno je analizirao moje životno i planinarsko iskustvo - jednog imam dosta, a drugog nedovoljno - u Alpama).
Odgovorila sam: "Nemam ti ja pojma kam' idemo. Meni su rekli da je to najljepše..."

i tako...

07.07.07 Ustajemo u 07 - NE,
U 02,00 h ustajemo, u 03,15 skupljamo Orly pred kucom i via SLO. Putem se hvalimo tko je manje spavao, tko je više vode (tj. praznih boca) ponio, a ja, nećete vjerovati, ne idem u Alpe u tenisicama.

Na cesti nema gužve (baš čudno ;-), SLO-granu prelazimo bez balvana (još uvijek s osobnom), pa autoputa ima, pa ga nema, pa ga opet ima (platiš 1,80 €, pa se voziš za dŽABE, pa opet platiš 1,70 €)...

Prije ulaska u Lj, skrećemo desno prema Kamniku..... i onda neki SLO-vijenac vozi paralelno uz nas (LUD-JAK) - ma, neee, to je Poglavica. Mogla sam i misliti kad se dogovaraju dva bika (horoskopska) - to je sve na NANOSEKUNDU... Slijedimo riječku CORSU do pumpe u ..............??? Tu svi grlimo Wineta i trpamo ga, zajedno s ruksakom (ali bez mobitela :-( ) u našu Faviu. Poglavica nas vodi samo njemu poznatim stranputicama prema cilju. Uz put se polako navikavamo na ljepotu SLO-prirode (naša je najljepša, ali i ova se uvlači pod kožu), vidimo srnu i srndaća (to je dobar znak, rekla bi Lepa).
Upadamo u Logarsku bez plaćanja upada jer SLO-vijenci još spavaju (oko 6,30) i nema tko ubrati harač (fala).
Zadnja pika za auto - parkiramo Faviu, protežemo noge, pa "pinklec" na rame i put pod noge. Staza i štenge-gen-gen-geng puni su sitnog i KRUPNOG kamenja, pa malo Savinja svojim krakićem skrene na put - uglavnom - potrebno je putem pogled sa slapa Rinke


i Orlovog gnezda

 

češće spuštati pod noge. Stižemo do izvora Savinje i punimo one prazne flaše s početka priče, a onda puno teže dižemo pinklece na ramena (4 l per each one) - jerbo ne ima vode na putu (samo "voda života", op.a.).
Kroz čarobni hlad (zadnje) šume stižemo do Frischaufovog doma - na ulazu u dvorište - LJUUULJAAAAČKAAAA - mrak (jamčimo Orly i ja svojim ( )( )). Wine hvali dom i domara Juru i preporuča borovično žganje (s razlogom)... Nakon čašice tog eliksira Alpe postaju Sljeme, sve dok se ubrzo ne počnemo penjati - bez kraja. Orlički i meni su Wine i Beli priprijetili da nema fotkanja (čitaj zaostajanja) kao inače, ali ne možemo odoljeti - otvaraju se pogledi na Planjavu, Kamniško sedlo, Branu, Tursku goru, Turski žlijeb, Rinke, Mrzlu goru.



Uz stazu sve što može cvjetati - cvjeta i miriše - ljiljani narančasti i purpurni, encijani, divlji karanfilčići...

Klik, klik, zoom, klik... Pri kraju našeg (ne Turskog) žlijeba (prema Savinjskom sedlu, pa naglo leve iti - drito u stjenčugu Koroške Rinke) čeka nas Wine u kupaćim gaćama - roba mu se fino osušila dok smo ga sustigli... Zadnji je Beli - sa munjama u očima pokušava Winetu pristojnim rječnikom opisati ponašanje nas dvije...
DALJE NEMA ZAHEBANCIJE! FOTIĆI IDU U RUKSAKE DO DALJNJEG, TJ. DO KRAJA SAJLI I KLINOVA! - grme u duetu...
(što te ne ubije - ojača te...)
NO, PRAVILA POSTOJE ZATO DA BI SE SKRŠILA.....

5 min nakon početka sajli, zaustavljamo se i slikamo (W/B su prihvatili neke amandmane ;-)) i objašnjavam  my much better 0,5 da mogu fotić zgurat pod pazuh kad je frka i da je šteta nenadoknadiva ako ne slikam tu divotu (il' strahotu - ovisno o kutu gledanja). Mislim u sebi - ako ja zvisim, kartica i fotke su sigurne u fotiću. Klinovi i sajle počinju oštro, bez posebne najave i penjemo se OKOMITO u nebo, al' zato dobivamo na visini vrtoglavo (bukvalno).


 
Zaključila sam da je bolje ne osvrtati se previše u ono iza sebe (osim kroz objektiv) i gledati naprijed u strmu sajlasto-klinastu budućnost. Negdje su stijene mokre od otopljenog snijega koji je pao nedavno - zaključujemo da je snjegoled finog okusa i paše jednako i kod vanjske uporabe. Brzinom izlazećeg sunca penjemo se i mi do pogledohvata na Austriju.
 
Vrijeme nas mazi - oblaci su fotoukrasni i bez njih bi bilo pusto, a dobro dođu povremeno kao zaštita od prevelike ljubavi dragog nam sunašca (uz potporu faktora 30).
Putem, do sada, nema mjesta za opuštanje - gdje i stanemo, glumimo priljepke - sve je usko, strmo, kršljivo, klizavo, okomito, divlje - s predivnim pogledima na sve strane.
Prešli smo na drugu stranu  - pada novih 100-tinjak fotki (mmmm...)

Orlička istom, strasnom hajka-poezijom izražava bijes zbog nedostatka sajli i klinova (tamo gdje najviše trebaju), kao i prema mjestima s pogledima od čije ljepote boli mozak jer nešto slično još nije vidio...

Beli zadovoljno prede (čitaj podriguje), uz skromnu Winetovu potporu...

Opet nas je zapljusnula ljepota prizora, ali i spoznaja da ćemo se sad malo spuštati sa vrtoglavo dostignute visine... Na stazi (ako se mix kršljivih stijena i gnjecavog snijega tako uopće može nazvati) nailazimo na kapljava mjesta i skupljamo tekući snijeg u one ispražnjene boce (ima još punih, naravno) - nek' se nadje...
 
Slijedilo je forsiranje snijega golim rukama (počeli su boljeti nokti), jer ničeg čvršćeg nije bilo za uhvatiti - tu sam snimila movie s Orly u glavnoj ulozi, a Beli je narator...

Wine je sve to promatrao s visine, opet (s)trpljivo čekajući da ga sustignemo, ali je zato usnimio par dojmljivih fotki (iz čiste dosade ;-)).

Sve je "veselije" pentranje po klinovima i sajlama - na par mjesta se odronila stijena ili stjenčuga i pri padanju zakačila pokoji klin ili sajlu. Negdje su savinuti, negdje fale - NEMA IH - jadni oni manje krakati...

Taman kad sam počela pomalo psihofizički trokirati, napokon smo izgmizali na vrh Koroške Rinke (2433 m nad morjem) i sve težave se zaboravljaju - KAKVE FOTKE ĆE OVO BITI...



Od Skute i sa strane Kamniškog sedla dižu se veći oblaci, kao i od Austrije, ali ne izgledaju opasno (za sada).
Puno fotkanja, malo odmora, pa proklizavamo po kršljivoj padini KRinke (ah, da su mi sad one čvrste velebitske stjenčuge koje ne bježe pod nogama), prema bivku (duboko) pod Skutom.



Neki croativci se penju u kontra smjeru - oni su se popeli uz Turski žlijeb, pa će se spuštati kud smo mi došli !??!??!!! Primjećujem da neki imaju malo prekratke noge i ruke za taj pothvat - pa bi im, sukladno tome, mogao i dan biti malo prekratak...

Monotoniju spuštanja do bivka razbilo je ROGOVLJEM krdo kozoroga - nezainteresirano su leškarili na 100-tinjak m od marke.
Opet zoom - klik, zoom - klik....


 
BIVAK!
Nema nikog unutra (samo jedan ruksak i vreća) - imamo sreće - ne moramo se spuštati natrag do Jure...
Ispunili smo želučiće hranom, bivak smradom ukiseljenih nogu i odlučili ranije (oko 19h) leć' budući smo prerano noćas ustali, pa ćemo ranom zorom krenut dalje...
 
Pala sam u nesvjest prije no što mi je uho dodirnulo cvjetić na planinarskom jastučiću...- onda je po mraku u bivak upala horda bučnih ZLOvenaca...:-((
W je šizio glasno, Orly u po' glasa, ja duhovno, a B nas je poštedio reakcije (što je za ne vjerovati u svakom slučaju). Mislila sam u sebi, duboko dišući, vratit ćemo vam mi to u jutro.
Vratili smo im ranom zorom oko 5 sati šuškanjem i lup(k)anjem dok se nismo kompletno iselili iz bivka, ali smo ih poštedjeli doručkovanja unutra - jeli smo vani, na travom obrasloj stijeni, u divnom društvu RUNOLISTA (B ga je pronaš'o i uslik'o za 5).


 
Ubrzo smo krenuli, odmah strmo - nisam još bila niti pravo budna i taj nagli uspon mi je ubio duh i dah...
Da bi, kad smo postigli zavidnu visinu, Wine(tu) svečano objavio da smo zaflaksali i da se moramo spustiti debelo nazad, jer je put za Tursku Goru dolje - lijevo!!!
Ako ste čitali crtane romane, odnosno Zagora, sigurno se sjećate onih oblačića iznad Čikine glave, ispunjenih munjama, minama i ostalim eksplozivnim pripravcima - sve to, upeterostručeno, moglo se vidjeti u mom oblačiću....


 
Odlučila sam ne patiti više i rekla društvu da ću se ukotviti na Kamniškom Sedlu i u miru fotkati floru dok se oni penju po Turskoj Gori i Brani - onda su me "utješili" spoznajom da su ta dva vrha na putu do K.Sedla...
 
Spustili smo se niz (meni teško) osvojeni uspon, skrenuli lijevo i počeli penjati u pravom smjeru, a onda su na horizontu, iza stijena, osvanuli VELIKI rogovi, a ispod njih pumolike oči i na kraju mišićava tijela, vjerojatno onih istih, jučerašnjih kozolikih...
 
Sav bijes, malodušnost i umor su nestali - KAKVI FOTO-PRIZORI - mislila sam da će mi srce izletjeti kroz uši i nos od oduševljenja. Prošetali su nonšalantno između i oko nas, neki su nas malo i pogledali, bez velikog zanimanja, pa su nastavili pasti travu u našoj blizini...



Samo se jedan veliki TATA, za svaki slučaj, postavio zaštitnički između nas i dva svoja mlada potomka (njih 2 sam uslikala kako si šapuću na uho...)
 


Sa vrha Turske Gore pogled je fantastičan - vidi se lijepo Kamniško Sedlo, ali i proscjepi koje moramo proći, kao i većina već prijeđenog puta. Ono što nas još čeka ne izgleda bezazleno i čvrsto odlučujem propustiti uspon na Branu (biti će sasvim OK proći ispod nje).
 
Posuda bez dna, Kotlići, Kosti - ili tako nekako - nisu smiješni kao njihova imena i trebalo se skoncentrirati na puno mjesta, da noga ne ode mimo uske stazice u provaliju ili da mi komad stijene ne ostane u ruci...
 


Skoncentrirano smo stigli do sipara na kojem su Orly i Wine skrenuli gore na Branu, a Beli je odlučio praviti mi društvo po manje-više izohiptičnoj putanji do Kamniškog Sedla - ne zbog prevelike odanosti nego se na Branu zakačio neki "oblačić".


 
Na Sedlu je krasno - mekano, zeleno, cvjetno, ali i vjetrovito...
Svako malo bi se neki oblak prelio preko Sedla u Logarsku Dolinu, kao bijeli slap, a onda bi opet sunce obasjalo divlju ljepotu u koju bih mogla buljiti danima...(najviše kroz objektiv, naravno).




 
Kad su se Orly i Wine spustili, još smo ispred doma popili pivce (neki čaj) i pogledali zanimljivu i neočekivanu predstavu "Ljubavni zanos dva crna labradora" - čistog homoseksualnog opredjeljenja, a kad su se scene počele ponavljati u nedogled, još je i vjetar ojačao, sjurili smo se k Juri...
 
Ipak, nije išlo baš tak' brzo - putem je opet bilo sajli, klinova, sipara i, što je najviše usporavalo, puno ljudi - neki su i u tim kasnim popodnevnim satima išli gore, na Sedlo...
 
Kad smo stigli k Juri, osupnula nas je gužva u dvorištu doma - ... te pun autobus iz HR - hrpa ljudi u šarenoj obući i odjeći (neki u japankama, kućnim šlapicama ili sandalicama protiv morskih ježeva?!?)...
 
Srećom, unutra je bilo pusto i ugodno, domaćini ljubazni i simpatični, kao što svi pričaju, a JOTA, RITCHET, SMREKOVO i BOROVIČNO ŽGANJE + ŠTRUDL OD BOROVNICE (Orlyn)
= LUDILO..



 
Punih trbuščića i glava punih dojmova, skotrljali smo se do auta i mrske civilizacije...
Zastali smo, naravno, na izvoru Savinje, napunili flashe, dopunili trbuščiće, umili obraščiće, a malo niže, putem, Orly je okupala nožice...
 
Beli Vrač nam nije dao vremena za kahvu, nego smo Wineta izbacili na pumpi, gdje ga je strpljivo čekala Corsa (i mobitel), još smo se malo vozili blisko, a onda je Wine skrenuo za RI, a mi prema ZG...
 
 
Još jednom veliko FALA Winetu za ideju, optimističnu vjeru u naše sposobnosti, (s)trpljenje
i sve ostalo, jer ljepota je bila izjednačena s naporom uloženim da je dosegnemo...

Posted by MyBetter0.5
belibeli @ 08:17 |Komentiraj | Komentari: 15 | Prikaži komentare
ponedjeljak, svibanj 28, 2007
Ovo je dio  dio Velebita koji me je jednostavno očarao. Prošao sam dosta toga po cijelom Velebitu, ali ovo područje za mene (i ne samo za mene) je posebno.
Jednom kada sam se pojavio gore bilo je dovoljno da mu se vraćam zauvijek. Inače, samo područje nije obilježeno niti jednom markacijom, pa je iz tog razloga nedostupno velikoj većini planinarske populacije.
Nalazi se na području od Svetog brda prema Ćelavcu (ili obratno), na nadmorskoj visini od nekih 800 metara do otprilike 1100 metara nadmorske visine
Poslužiti ću se dobro znanom izrekom, Slike govore više od riječi, i pokušati vam dočarati barem dijelić magije koja struji tim prostorima. Pa krenimo:



Ražov kuk



u carstvu rascvjetalih čičaka



Sandalj



i još jednom
       


kuku do kuka



u rano proljeće dok cvijeta drenjak



"koloplet" japaga i kukova



kako bi naš dragi Umberto rekao, u ime (divlje) ruže



"Zmaj", meni jedan od najdražih kukova



"Zmaj" u suton ... volim se popentrati na njegov hrbat ... krasni su pogledi, a i uglavnom je miran kad se popentraš na njega



suton na kukovima



obožavam sutone, a bloga mi, i jutra



snaga prirode



kukovi u lipnju



i pogled na drugu stranu, začinjen plavim "zvončićima" ...



prirodna "škrabica" .. kao da ju je mEdo radio



Panoga, desno gore



zeleno - bijelo šarenilo



"Nebeski" kukovi



igra svijetla i sjene



dobra vila izbliza



divokoza, ili (divo)jarac, na kukovima



i iz bliza, da se bolje vidi



Sandalj iz drugog kuta



pogled na vršni dio južnog Velebita (Sveto brdo)



u samom srcu kukova



pogled na jugoistok, u daljini masiv Crnopca



velika vrata



daleko je, daleko Sveto brdo



i još malo Svetog brda koji proviruje između kukova



carstvo divokoza, ali i (divo)jaraca



vilinska trava



pogled prema jugozapadu



Čaber



detalj sa Čebera, podsjeća (po)malo na orgulje



Čaber sa druge strane



uživanje u pogledu na prostranstva



laganini povratak natrag, pogled prema Novigradskom moru



belibeli @ 08:33 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
četvrtak, svibanj 24, 2007
Heh, ovom prilikom moram se zahvalit našem dragom Učitelju, što nam pomaže, nama neukima, u postavkama bloga. Sjećam se dana kada je naš Učitelj krčio puteve kroz blogosferu, i jadao nam se raznim IM-ovima i mailovima, kako je fuckin` teško postaviti header i footer, i sve ostale pizzdarijice na blogu.

A ja sam se čudom čudio: "Ma koji se
Q. zajebava sa tim pizzdarijama ?!?"

I gle vraga, sad vidim kako je to lijepo i korisno kad nisi prvi, barem u otvaranju bloga. Za ostale stvari se možda i ja ne BiH složio . Bloga mi, nije niti On bio (mislim prvi) ali je tvrdoglav dozla boga (kao što sam i ja), i htio je sve sam napraviti. Naravano, to mu je i uspjelo.

Zahvaljujući Njemu, mi neuki i (za)ostali u razvoju, moramo samo kopipejstati njegove tips&tricks, i uz malo umješnosti napraviti (si) blog kakav želimo.

I zato Ti jedno veliko HVALA  .

Sad znam i ja, "šta i kako" (iako samo ime bloga to i baš ne kazuje ). Kao što se vidi po mojem header-u i footer-u,  ako će (još) kome (za)trebati, ne trebate više Njega zvati, poslati ću vam ja tips&tricks a On neka se zabavlja sa drugim stvar(č)i(ca
)ma.
 
belibeli @ 14:32 |Komentiraj | Komentari: 10 | Prikaži komentare
srijeda, svibanj 23, 2007
Eto i mene, napokon . Dugo sam odolijevao ali, šta je tu je, pa ćemo vidjeti šta će iz ovoga ispasti. Kao što i samo (za sebe) ime bloga govori ~ a šta ja znam ?!? ~ Ne baš puno , ali ipak ... vidjet ćemo, ćete, će ...



belibeli @ 12:16 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
Arhiva
« » lis 2017
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
  • 31
Nema zapisa.
Brojač posjeta
28463
Index.hr
Nema zapisa.